Leto je stiglo, što znači da ćemo više vremena porovodit napolju, u fizičkim aktivnostima, sunčanju i kupanju. Sunce može biti i neprijatelj, ukoliko se ne pridržavamo pravila koja se tiču zaštite od sunca. ,,Izgoreti’’ na suncu može biti neprijatno, ali i opasno jer povećava rizik od javljanja raka kože.

 

Preparati za zaštitu od sunca

Zaštitni faktor (Sun protection factor -SPF) meri kolika je dužina izlaganja kože suncu bez izazivanja opekotina koju može obezbediti neki preparat, u odnosu na kožu koja je bez preparata. Na primer, ukoliko je nekome potrebno 20 minuta da ,,izgori’’ na suncu, sa preparatom od SPF 15, ta osoba bi bila zaštićenja 15 puta duže, tj.  5 sati u ovom slučaju. Preparati za zaštitu od sunca pomažu u sprečavanju ultravioletnog sunčevog zračenja da dospe do kože. Ultravioletno zračenje je deo elektromagnetnog (svetlosnog) spektra sunčevog zračenja. Postoje dva tipa ultravioletnog zračenja, UVA i UVB. UVA su većih talasnih dužina i mogu izazvati trajna oštećenja kože, promena njenog DNK i starenje kože. UVB zraci su kraći talasnih dužina i izazivaju opekotine od sunca, oštećuju kožu, a oba mogu izazvati rak kože. Važno je birati preparat za zaštitu od sunca širokog spektra, tj. onaj koji ima UVA i UVB zaštitu sa barem SPF 15. Ukoliko se planiraju celodnevne aktivnosti napolju, treba birati SPF 30 koji je vodootporan.

Zaštitna odeća od sunca

Odeća je prva linija odbrane protiv UV zračenja. Ona apsorbuje ili blokira Uv zračenje. Što više kože pokrijete odećom, bolje je.

Odeću koja štiti od sunca za decu i odrasle možete kupiti u mnogobrojnim sportskim radnjama. Na ovakvoj odeći možete naći oznaku UPF što znači ultravioletni zaštitni faktor ( engl.Ultraviolet Protection Factor). Zavisi od gustine tkanja materijala. Ova brojka označava kolika je frakcija ultravioletnih zraka koja može da probije tkaninu. Na primer, sa UPF 50, 1/50 deo ultravioletnih zraka stiže do kože.

Ne zaboravite na naočare za sunce. Kvalitetne naočare mogu blokirati od 99 do 100% štetnog UV zračenja.

 

Zaštita od sunca kod dece

Postoje dokazi da dugo izlaganje suncu i opekotine od sunca tokom detinjstva predstavljaju rizik za nastanak raka kože. Koža sve dece, posebno dece svetle puti, je podložna oštećenju od strane ultravioletnog zračenja. Razlog je što se melanin nije razvio, tj, prirodni pigment kože koji štiti od sunca koji dobiju tek kad su stariji.  Preprati za zaštitu od sunca se mogu uvesti od 6 meseca starosti. Bebe starosti do 6 meseci ne izlagati suncu. Najbolje je  decu celu oblačiti u laganu odeću koja u potpunosti pokriva noge i ruke, i stavljati i šešir. Naočare za sunce su takođe bitna zaštita, jer se melanin u očima još uvek formira.

Treba voditi računa tokom vožnji kolima, jer mogu dovesti do neželjenog sunčevog zračenja. Većina  stakla na kolima blokira UVB ali UVA zračenje može proći. Po zakonu, šoferfajbne imaju UVA i UVB zaštitu dok prozori sa strane ne moraju je imati. Potrudite se da imate štitnike za sunce  ili profesionalne folije za stakla. Ako niste u mogućnosti da nabavite ni jedno ni druge, dete treba biti obučeno u kolima.

Decu treba navikavati od malih nogu na primenu krema sa zaštitnim faktorom, nošenju zaštitne odeće i sklanjanje sa sunca u kritičnim periodima dana. Dobre navike koje se formiraju tokom detinjstva, pratiće ih celoga života.

Šta je rak kože?

Pored opekotina, dugo izlaganje kože ultavioletnom zračenju može dovesti i do javljanja raka kože. Rak kože podrazumeva  abnormalni rast ćelija kože, različitog oblika i prebojenosti, posebno na delovima kože sa većom ili manjom količinom pigmenta (npr.svetli i tamni mladeži). U Srbiji, karcinomi kože su nadrugom mestu po učestalosti, kod muškaraca ( iza karcinoma pluća) i kod žena ( iza karcinoma dojke). Dobra vest je da se rak kože može sprečiti.

Koji su najčešći tipovi raka kože?

Rak ili karcinom kože se može manifestovati  u vidu nekoliko formi, ali su najčešći bazocelularni karcinom, planocelularni karcinom i maligni melanom.

Bazocelularni karcinom potiče od površinskog sloja kože, i najmanje je invazivan od sva tri tipa raka kože.  Javlja se u vidu ograničenih zadebljanja kože, neravne površine, koji mogu krvariti sa vremena na vreme.

Planocelularni karcinom koji nastaje od površinskog sloja kože, ali ima sposobnost dubljeg širenja. Najčešće izgleda kao čvrsta kožna promena, koja povremeno krvari, neravne površine ili pokrivena krustama.

Maligni melanoma je jedan od retkih oblika raka kože, ali je najopasniji i najinvazivniji. Mogu se javiti na koži celog tela, kao veće ili manje crne tačke ili mladeži, nepravilnih ivica, neravne površine, sa crvenilom, ili krvarenjem.

Rak kože može dobiti svako. Rizik je veći kod odraslih koji su dugo izloženi suncu, ljudi svetlije puti, sa podacima o raku kože u porodici, brojnim mladežima, sa ponavljanim opekotinama od sunca. POsebno su podložne i osobe koje žive u sunčanim predelima ili na visokoj nadmorskoj visini.

Kako se zaštiti od sunca?

Izbegavati sunce između 10h ujutru i 16h popodne, čak i oblačnim danima.  Tražite hladovinu ukoliko se u to vreme ne možete skloniti od sunca u potpunosti.

Koristiti kremu sa zaštitnim faktorom od barem SPF 15 tokom cele godine. Nanosite kremu na svaka dva sata, posebno ako plivate ili se znojite mnogo.

Nosite zaštitnu odeću, kape ili šešire sa obodom od barem 6-7cm, kao i naočare za sunce.

Posebno vodite računa o deci čija je koža osetljivija na sunce od kože odraslih. Preprati za zaštitu od sunca se mogu uvesti od 6 meseca starosti. Bebe starosti do 6 meseci ne izlagati suncu.

Izbegavajte solarijume. Solarijum funkcioniše po principu izlaganja UV zracima, što oštećuje kožu i potencijalno može izazvati karcinom kože.

Proveravajte svoju kožu da li ima nekih nepravilnosti, crnih mladeža nepravilnih ivica ili ranica koje ne srastaju i po par nedelja. Ukoliko uočite nešto od navedenog javite se lekaru.