Sa dolaskom leta i vrućina klime počinju da rade svuda. Kada uključite klimu kod kuće ili u kancelariji gde radite, počnete da kijate i zapuši Vam se nos. I onda pomislite da imate alergije na klimu? Da je promaja je opet udarila?
Smatra se da u modernom društvu pojedinac provodi skoro 90% svog vremena u zatvorenim prostorijama u toku dana. Dosta vremena provodi u zatvorenim klimatizovanim prostorima bez dobre ventilacije. Bitno je da shvatimo daboravak u uslovima sa lošim kvalitetom vazduha može nepovoljno uticati na naše zdravlje. Dobro održavan sistem za klimatizaciju i ventilaciju će sprečiti alergene iz spoljašnje sredine da dospeju u zatvoren prostor. Loše održavan sistem za klimatizaciju će učiniti da alergeni procirkulišu kroz Vaš životni i radni prostor, što je češći slučaj, Alergeni izazivaju alergijsku reakciju sa sekrecijom iz nosa, kijanjem, otežanim disanjem na nos, posledičnim glavoboljama i umorom.
Vazduh koji dišemo u kancelariji i alergije
Simptomi otežanog disanja na nos, kijanja i sekrecije iz nosa Vam se mogu dešavati i u prostoru u kome radite i koji je najverovatnije klimatizovan centralno. Potencijalni alergeni u kancelarijama podrazumevaju prašinu, grinje, buđ, duvanski dim. Razlog za javljanje ovih alergena u vazduhu su neodržavani ventilacioni sistemi, loši sistemi grejanja i hlađenja, hemikalije koje se upotrebljavaju za čišćenje, pesticidi ili kvalitet građevinskog materijala. Istraživači su identifikovali tzv. ,,sindrom bolesne zgrade’’ (sick building syndrome) kod zaposlenih koji provode dosta vremena u zatvorenom na radnom mestu: Javljaju se glavobolje, vrtoglavice, umor, alergije, simptomi slični gripu , kao i iritacija očiju, grla i nosa. Pored ovih simptoma češći su napadi astme, sinuzitisi, jače manifestacije respiratornih alergija.
Vazduh koji dišemo kod kuće i alergije
Stan u kome živite može posebno uticati na Vaše zdravlje. Stan može imati lošu ventilaciju, što je posebno izraženo ako ima više stanara u stanu. Vlažan vazduh zadržava polen, prašinu, dlake i perut kućnih ljubimaca i buđ. Ovo može pojačati simptome alergija ili ih izazvati ukoliko niste do sada imali respiratorne alergije. Stare klime ili sistemi grejanja mogu biti pravi rezevoari prašine i buđi. Buđ je može naći svudam posebno u delovima stana sa pojačanom vlagom, u kupatilima, prostorijama koje se ne provetravaju redovno. Svakodnevno izlaganje ovakvim uslovima izazvaće infekcije gornjih disanjih puteva, napade astme, alergije i glavobolje.
Šta se može uraditi?
Pobrinite se da se sistemi za klimatizaciju čiste redovno i filteri menjanju jednom u nekoliko meseci. Filteri su prva linija odbrane protiv alergena. Možete ići korak dalje kod kuće i ugraditi posebne HEPA (High Energy Particulate Air Filters) filtere za klimu koji su dizajnirani da zadržavaju i manje čestice kao što su polen, bakterije i buđ. Za prisutnu vlagu i buđ, mogu se koristiti isušivači vazduha.
U stanu u kojem živite možete napraviti neke modifikacije. Stalno čišćenje prašine i provetravanje se poboljšaće kvalitet i smanjiti vlažnost vazduha u stanu. tepisi, zavese i kreveti se moraju redovno čistiti, a posteljina menjati barem jednom u sedam dana. Ukoliko imate već potvrđenih alergija na prašinu i grinje, najbolje je izbaciti tepihe i zavese.
U radnom prostoru apelujte na kolege da ne konzumiraju cigarete. Ukoliko postoji mogućnost otvaranja prozora, vetrite prostorije u kojima boravite. Pravite pauze na kojima ćete izaći napolje na vazduh. Koristite slane rastvore za ispiranje nosa da bi smanjili unos alergena kroz nos. Proverite kod svojih šefova koliko se često čiste i kako se državaju sitemi za klimatizaciju.
