Alergijska imunoterapija ili desenzibilizacija predstavlja dugotrajnu terapiju koja značajno smanjuje tegobe alergijskog rinitisa, konjuktivitisa i astme. Nazivaju se i vakcine protiv alergije.
Alergije predstavljaju sve veći problem kako za pacijente, tako i za lekare. Na svetu, 1 od svake 4 osobe pati od alergije, a broj ljudi koji ima alergijske smetnje se povećava iz godine u godinu. Alergijske imunoterapija povećava senzitivnost organizma na alergene i dovodi do trajnog povlačenja simptoma alergije, čak i kada se tretman završi. Ovo predstavlja jako efikasan tretman protiv alergije na respiratorne alergene, pogotovu na polene, prašinu i grinje.
Ko ima koristi od alegijske imunoterapije?
Alergijska imunoterapija se može primeniti i kod dece i kod odraslih, mada se tipično ne preporučuje za decu mlađu od 5 godina. Kod odraslih se propratne bolesti, kao što su kardiovaskularna oboljenja, moraju uzeti u obzir pre planianja plana desenzibilizacije. Desenzibilizacija se ne izvodi da bi se lečile alergije na hranu. U tim slučajevima najbolje je izbegavati određenu hrana koja izaziva alergijsku reakciju.
Sa Vama donosimo odluku od dobijanju imunoterapije na osnovu sledećih faktora:
- Dužine trajanja Vaše alergije tokom sezone i težine Vaših simptoma
- Koliko dobro lekovi ili kontrola okoline smiruju Vaše simptome
- Vaša želja da dugotrajno ne uzimate lekove
- Raspoloživo vreme za terapiju, jer imunoteraija zahteva duži vremenski period i dogovarajući raspored za sprovođenje
U kom obliku se primenjuje alergijska imunoterapija?
Alergijska imunoterapija se može primeniti na dva načina: sublingvalnom primenom leka (tzv. SLIT) i subkutanom primenom (tzv. SCIT). Sublingvalna primena podrazumeva stavljanje doze leka pod jezik, dok subkutana primena podrazumeva primenu leka u vidu injekcije, obično u rame.
Kako alergijska imunoterapija funkcioniše?
Alergijska imunoterapija funkcioniše po principu razvijanja imuniteta na određenje alergene. Ukoliko se organizmu daju određene količine alergena, koje se povećavaju tokom vremena, razvija se imunitet tj. tolerancija na alergen.
Postoje 2 faze:
- Prva faza ili faza razvijanja imuniteta: Ova faza podrazumeva primenu doza sa postepenim povećanjem koncentracije alergena, jednom do 2 puta nedeljno. Dužina ove faze može trajati 1-2 meseca, kod nekih osoba i duže
- Druga faza ili faza održavanja: Počinje kada se dostigne efektivna doza. Tip zavisi od Vašeg nivoa oseljivosti na alergen i odgovora u prvoj fazi. U ovoj fazi, vremenski perod između doza je duži, i može biti i po nekoliko nedelja.
Simptomi Vaše alergije će se smanjiti u prvoj fazi, ali nekada je potrebno i godinu dana na dozama održavanja da bi s simptomi alergije nestali. Ukoliko je reakcija na desenzibilizaciju pozitivna, terapija održavanja se sprovodi od tri do pet godina.
Koliko je efikasna alergijska imunizacija?
Alergijska imunoterapija prosto radi! Čak 70% pacijenata su zadovoljni i imaju značajno poboljšanje. od 80-ih godina prolog veka , kada je razvijena imunoterapija milioni i milioni ljudi je koristilo ovaj način lečenja od alergije. Primena ove terapije smanjuje šanse i za napredovanje alergijske bolesti i razvijanje astme, polipa u nosu, sinuzitisa. Većina pacijenata je za 3 godine gotovo potpuno bez simptoma. Naravno, postoje slučajevi u kojima je alergijska imunizacija manje efikasna, i to se može desiti iz nekoliko razloga:
- Neadekvatna doza alergena u primenjenim dozama
- Ukoliko postoji alergije na alergene koji nisu pokriveni desenzibilizacijom
- Visoke koncentracije alergene u okolini
- Značajno izlaganje nealergijskim okidačima, kao što su duvanski dim, hemijske supstance i drugi.
Gde i kada bi trebalo sprovoditi alergijsku imunoterapiju?
Najbolji period za alergijsku imunoterapiju protiv alergija na polene trave, drveća i korova je zimski period, dok nema cvetanja ovih biljaka, tj. decembar i januar. Imunoterapija protiv prašine i grinja se može sprovoditi tokom cele godine.
Ovu terapiju treba sprovoditi u zdravstvenoj ustanovi sa osobljem i opremom obučenim za rešavanje neželjenih dejstava alergijske imunizacija kao što je naša. Desenzibilizacija nije preporučljiva za primenu kod kuće.
Alergijska imunoterapija i rizici
Tipična reakcija je otok i crvenilo na mestu injekcije. Ova reakcija nastaje odmah ili nekoliko sati od primene. Druge reakcije uključuju pojačane simptome alergije, kao što su kijanje, osip po koži ili pojačana sekrecija iz nosa.
Ozbiljnije reakcije na imunoterapiju su retke, ali ako se dese zahtevaju trenutnu medicinsku pomoć. Može se razviti anafilaktčka reakcija koja podrazumeva otok u grlu, osećaj stezanja u grudima i otežano disanje, mučninu i vrtoglavice. Ozbiljine reakcije na desenzibilizaciju se razvijaju oko 30 minuta posle davanja, tako da je preporučljivo da ostanete u lekarskoj ordinaciji barem 30-45 minuta posle sprovođenja alergijske imunoterapije.
Da bi se smanjio i ograničilo potencijalno javljanje neželjenih dejstava, mogu se primeniti i antihistminici pre alergijske imunoterapije. Ne preporučuje se odlazak na treninge i druge fizičke aktivnosti barem 3 sata posle primene leka. Kardiološki lekovi kao što su beta-blokatori se ne smeju uzimati tokom alergijske imunoterapije. Ukoliko ste trudni ili planirate trudnoću, nije preporučljivo sprovoditi alergijsku imunoterapiju.
Lekovi kao što su antihistaminici i kortikosteroidni sprejevi za nos pomažu, ali ne nude šansu za izlečenje i modifikovanje same bolesti. Takođe, vezani ste za ove lekove tokom cele sezone alergija, kao i svih narednih godina, bez garancije da se bolest neće komplikovati astmom, polipima nosa, hroničnim sinuzitisima i otitisima.
Vreme za alergijsku imunoterapiju počinje sada. Javite nam se i zakažite svoj termin. Uradićemo alergijske ispitivanja, i napraviti dugotrajan plan lečenja koji će Vam pomoći da se oslobodite i brojnih lekova koje ste uzimali i simptoma alergije u budućnosti.
