Bitno nam je da dobro čujemo jer nam koristi u svakodnevnoj komunikaciji na poslu i kod kuće, da se sačuvamo u saobraćaju ili da uživamo u muzici i filmovima. Prosečan frekventni opseg koji čuje čovek iznosi od 20Hz do najviše 2o kHz. U srednjem uvu postoje tri slušne koščice i tri mišića koji olakšavaju proces slušanja. Daleko od toga da najbolje čujemo od svih živih bića na planeti.  Postoje brojne životinje čiji je sluh bolji od našeg. Saznajte koja od njih najbolje čuje.

 Moljac

Pre nekoliko godina  istraživači su ustanovili da moljci imaju najbolji sluh od svih bića u životinjskom svetu na planeti.  Smatra se da je jihov sluh evoluirao kao mehanizam odbrane od njihovih prirodnih neprijatelja slepih miševa. Moljci imaju sposobnost da čuju na frekvencijama višim od slepih miševa, i do 300 kHz, što im dozvoljava da pobegnu pre nego budu napadnuti.

Slepi miš

Poznato je da slepi miševi imaju izuzetno razvijeno čulo sluha. S obzirom da imaju jako loš vid i praktično su slepi, oslanjaju se u velikoj meri na svoj sluh da bi funkcionisali. Slepi miševi proizvode zvuke poput piskanja ili cičanja. Koristeći ,,eholociranje“, tj. percepciju odjeka zvukova koje proizvode o okolne predmete odlično se snalaze u prostoru i love. Slepi miševi mogu da čuju zvuk frekvence od 15 kHz do 90 kHz.

Sova

Sova je noćna ptica, tako da se jako oslanja na svoj dobar vid i sluh. Kod sova uši nisu simetrično postavljene. Obično je jedno uvo postavljeno malo napred, a druga ka pozadi, Ova asimetrija im omogućava da tačno odrede odakle zvuk dolazi i lakše ulove svoj plen. Mogu da čuju tonove frekvence od 0.5 do 10 kHz.

 Slon

Slonovi imaju odličan sluh, i mogu čuti zvuke frekvence od  16 Hz do  12 kHz. Pored toga uši pomažu slonu da se ohladi tokom visokih temperatura. Zbog svoje velike površine i tanke kože na ušima, pokretanje ušiju pomaže u snižavanju telesne temperature.

Pas

Kada dodjete kući i vaš pas maše zadovoljno repom to je zato što vas je čuo da dolazite dok ste još bili napolju. Psi imaju dobro razvijen sluh, i čuju frekvence niže i više od onih koji ljudi čuju, do 65 kHz.

Mačka

Mačka može da čuje zvuke frekvenca od 45Hz do 64 kHz. Ne samo da je njen sluh impresivan, nego i način na koji se njene uši kreću. Mačije uvo je kontrolisano sa oko 36 mišića što im dozvoljava da okreću uvo i do 180 stepeni  radi potpune periferne pokrivenosti.

 

Konj

Konj se sluši sluhom da detektuje odakle zvuk dolazi, o kakvom se zvuku radi i da upozori druge u krdu na potencijalnu opasnost. POred toga mogu pomeranjem ušiju iskazati svoje raspoloženje. Uši im pomera 10 mišića čak do 180 stepeni, radi bolje lokalizacije zvuka. Konj čuje zvuk frekvence  od 14 Hz do 25 kHz

Delfin

Delfini imaju izuzetan sluh i vid. KAo i slepi miševi, koriste eholokaciju da bi se snalazili u prostoru dok plivaju. Mogu registrovati zvuk jačine od 20 do 150 kHz

Pacov

Pacovi su posebno dobri u detekciji odakle zvuk dolazi. Pacovi mogu čuti ultrazvuk, tj. zvuk koji je previsok za jude da bi ga čuli.  Registruju frekvence  zvuka i do 90 KHz.

Golub

Golubi mogu da čuju infrazvuk, tj. mnogo niže frekvence od čovečijeg uva. Golub može čuti zvuke frekvence niže i od 0.5Hz., mogu osetiti udaljene oluje, zemljotrese, pa čak i vulkanske erupcije. Zbog svog dobrog sluh i izuzetnih navigacionih osobina, smatraju se najboljim navigatorima na svetu.