Kašalj je odbrambeni refleksni mehanizam kojim dobrovoljno ili nagonski čistimo disajne puteve od stranih čestica, iritanasa, tečnosti, mikroba i sekreta. Kašalj je znak koji ukazuje na postojanje nekog oboljenja.
Šta se dešava dok kašljemo?
Prvo dolazi iritacije receptora za kašalj, tj. nervnih završetaka u sluznici grla, grkljana i dušnika, spoljašnjim dražima. Senzitivnim nervnim vlaknima 10. kranijalnog nerva nadražaj se sprovodi do centra za kašalj u produženoj moždini. Odatle kreću impulsi motorim vlaknima natrag do mišića grudnog koša, dijafragme i grkljana. Dolazi do jakog udaha i povećanja pritiska u grudnom košu i grlu, kada se zatvore glasnice. Potom se eksplozivno izbaci vazduh iz pluća otvaranjem glasnica, što daje karakterističan zvuk prilikom kašlja.
Zašto se javlja kašalj?
Najčešći uzrok kašlja je duvanski dim i konzumiranje cigareta. Ako izuzmeno ovaj razlog, kašalj se javlja najčešće zbog:
1. Infekcije. Prehlade, laringitisi, traheitisi i bronhitisi dovode do različitih vrsta kašlja koji mogu biti suvi ili produktivni sa iskašljavanjem. Obično su prisutni i povišena temperatura, malaksalost, umor. U slučajevima bakterijskih infekcija potrebna je upotreba antibiotske terapije i radiografija pluća.
2. Alergije i astma. Usled izlaganja alergenima, smatramo da je disajni put jedinstvena celina koja može alergijski reagovati na svi nivoima. Alergijski rhinitis se karakteriše simptomima kao što su sekrecija iz nosa, svrab u očima, nosu, i grlu, kijanje i otežano disanje. Ukoliko se radi o alergijskom faringitisu ili laringitisu javlja se i kašalj. Astma se karakteriše otežanim i čujnim disanjem, praćenim suvim kašljem.
3. Gastroezofagealni i faringolaringealni refluks. Vraćanje želudačne kiseline je danas iznenađujuće česta pojava kako kod odraslih, tako i kod dece. Konzumiranje brze hrane, hrane sa konzervansima, grickalica, masne hrane i gaziranih pića dovodi do povećanja broja osoba koje pate od refluksa.
4. Postnazalno slivanje sekreta (,,postnasal drip’’). Podrazumeva slivanje sekreta niz zadnji zid ždrela zbog alergija, kod nealergijskih rinitisa, sinuzitisa, izlaganja iritansima, hladnoći. Sekret može izazvati kašaj posebno tokom noći ili u jutarnjim satima.
5. Spoljašnji iritansi. Izlaganje zagađenom vazduhu, jakim hemikalijama, prašini, velikim koncentracijama alergene kao što su poleni i životinjska dlaka mogu izazvati kašaj i ako nemate respiratorne alergije.
6. Uzimanje nekih lekova. Kod oko 20% ljudi koji uzimaju ACE inhibitore (enalapril, lizinoplril itd.) , kao neželjeni efekat terapije se može javiti stalni kašalj. Ako je kašalj jako izražen, pacijenti se u većini slučajeva, u dogovoru sa kardiologom, prevedu na drugu vrstu antihipertenzivne terapije.
Od drugih ređih uzroka navode se hronična opstruktivna bolest pluća, tuberkuloza, karcinom pluća, cistična fibroza, strano telo disajnih puteva, psihogeni razlozi.
Kada se javiti lekaru?
U slučevima da kašalj traje više od 3 do 4 nedelje, da je praćen povišenom temperaturom, gubitkom u težini, promuklošću iskašljavanjem krvi i otežanim disanjem.
