Tinitus predstavlja percepciju zvuka kada izvor spoljašnjeg zvuka nije prisutan. Često se opisuje kao zujanje, zvonjava, kliktanje ili šuštanje u uvu. Ređe, ima ritmični ili pulsirajući karakter. Može se manifestovati kao jedan zvuk, ili više zvukova, koji se čuju stalno ili povremeno. Tinitus se javlja i kod dece i kod odraslih. Tinitus se može menjati tokom vremena, biti jačeg ili slabijeg intenziteta, da potpuno nestane ili da traje tokom čitavog dana.
Tačan uzrok tinitusa i dalje nije poznat. Smatra se da nastaje zbog poremećaja u različitim delovima slušnog puta. Može biti entitet za sebe ili povezan sa drugim brojnim oboljenima. Može ga prouzrokovati izlaganje buci ili glasnoj muzici, slabljene sluha, zapaljenja i druga oboljenja srednjeg uva, cerumenski čep, povrede glave i vrata, disfunkcija temporomandibularnog zgloba, neki lekovi ili periodi intenzivnog stresa. Najčešće okidač tinitusa je nepoznat.
Neophodno je prvo uraditi ORL pregled, ispitivanje sluha, uzimanje detaljne anamneze i nekada i sprovođenje kompjuterizovane tomografije ili magnetne rezonance glave da bi se isključile ozbiljnija oboljenja koja mogu uzrokavati tinitus.
Treba potražiti pomoć za tinitus u sledećim slučajevima:
- Ukoliko postoji oštećenje sluha
- ukoliko jako utiče na svakodnevno funkcionisanje i obavljanje posla
- ukoliko utiče na režim spavanja
- ukoliko je jednostran
- ukoliko je praćen nekim drugom simptomima (vrtoglavicom, sekrecijom iz uva, glavoboljom, bolom u uvu i drugo)
Osobe koje imaju tinitus će često čuti da im nema pomoći i da se ništa ne može uraditi. Istina je da savremena medicina još uvek nije našla lek iza tinitus ili operaciju kojom bi ga rešila, ali ne treba očajavati. Može se mnogo toga uraditi i pomoći osobama sa tinitusom da ga uspešno reše do mere kada ne predstavlja problem. Samo 30% ljudi koji imaju tinitus zahteva dodatnu terapiju koja se pretežno sastoji od savetovanja, učenja bihevijoralnih tehnika kojim bi uspeli da prevaziđu svoj tinitus, tehnika opuštanja i relaksacije.
