I kod dece i kod odraslih se može dogoditi da tokom sna dođe kratkotrajno do potpunog ili delimičnog suženja disajnih puteva i prekida disanja tzv. apnee. Kombinacijom engleske i latinske reči nastao je izraz ,, sleep apnea ’’ sindrom. Kod dece nastaje obično zbog uvećanja krajnika. Kod odraslih nastaje zbog devijacije nosa, spuštanja mekog nepca, uvećanih krajnika ili gojaznosti.
Prekidi disanja u toku spavanja traju od nekoliko sekundi do celog minuta. Svaki prestanak disanja se završava naglim buđenjem i početkom spontanog disanja. Sve ovo se ponavlja u toku spavanja mnogo puta, nekada i od sto puta u toku prosečnih 6 do 8 sati spavanja. Osobe koje imaju ovaj problem se i ne sećaju ovih prekida disanja tokom spavanja. Obično ove simptome primete roditelji ili ukućani, prvo kao hrkanje, a kasnije kao otežano disanje i prekide u disanju tokom noći.
Koje su posledice ,, sleep apnea ’’ sindroma?
Pored jedne dugotrajne neispavanosti i slabijeg funkcionisanja tokom dana, nastaje i jako zamaranje i smanjenje kondicije, sporije reagovanje i pad koncentracije i pažnje. Bitnije je da zbog prekida disanja, dolazi do velikih promena u koncentracijama kiseonika u organizmu, i posledično, do ozbiljnih oboljenja srca i pluća. Sistemi za cirkulaciju i disanje pokušavaju da nadoknade kiseonik, pa se dešava povišenje arterijskog i plućnog pritiska. Najozbiljnije posledice su poremećaji kardiovaskularnog sistema, arterijska hipertenzija i srčana slabost.
Kod dece klinička slika je različita. Trebalo bi da roditelji tokom otorinolaringološkog pregleda objasne detaljno kao dete diše tokom noći. Bitno je da li ima hrkanja, nepravilnog, disanja, prekida disanja ili znojenja. Nekada se deca nameste u neobične položaje tokom spavanja, sa podignutom glavom i otvorenim ustima, da bi lakše disala. Roditelji prijavljuju da se deca često bude u toku noći ili da su jako nemirni tokom noći i sna. Mogu imati noćne more i strahove. Kod polovine dece koja imaju ,, sleep apnea ’’ sindrom dešava se i da se umokre tokom noći. Teško ustaju ujutru, žale se na suvoću usta, dezorjentisani su i umorni. Tokom dana su pospani, mogu zaspati svakoga momenta na svakakvim mestima.
Starija deca mogu imati problema sa koncentracijom, dok su u školi, dok gledaju televizor ili čitaju. Neka deca imaju potpuno suprotnu reakciju na nedostatak sna i postoju hiperaktivna, nemirna i agresivna. Gotovo svi dišu tokom dana na usta, a ne na nos, zbog uvećanja krajnika. Deca slabije jedu i napreduju, teže povećavaju telesnu težinu. Zbog smanjenog dopremanja kiseonika u donje disajne puteve, može doći do trajnog oštećenja nervnih ćelija i intelektualnog zaostajanja. Nedostatak kiseonika tokom spavanja posebno utiče na plućnu cirkulaciju i razvijanje plućnog srca i srčane slabosti. Shvatate da je, zbog svega što smo nabrojali, ,, sleep apnea ’’ sindrom vrlo ozbiljno i opasno stanje, posebno ako traje duže.
Kako se postavlja dijagnoza ,, sleep apnea ’’ sindroma?
Najpouzdanija metoda kojom se postavlja dijagnoza je polisomnografija. Ova dijagnostička metoda se izvodi i deci i odraslima, u posebnim laboratorijuma. Najbolje je da se polisomnografija izvodi tokom prirodnog sna. Mere se brojni parametri: koncentracija kiseonika u krvi, frekvenca rada srca, pokreti tela, nivo zvuka u toku hrkanja, pokreti grudnog koša, nivo spavanja itd. Tumačenjem ovih nalaza se daje procena težine ,, sleep apnea ’’ sindroma. Polisomnografija se retko izvodi kod dece. Manje od 10% dece prođe kroz ovo testiranje. Jednostavniji test koji se predlaže je oksimetrija tj. merenje količine kiseonika tokom sna kod kuće. Ovaj test nema toliku pouzdanost, ali nije loša opcija za početnu procenu deteta
Kako se leči ,, sleep apnea ’’ sindrom?
U početku se može pokušati sa medikametoznom terapijom. Primena kortikosteroidnih sprejeva u nos u trajanju od minumum 6 nedelja smanjuje tegobe kod velikog broja dece. Koriste se i antihistaminici, da bi smanjili sekreciju iz nosa i obezbedili bolju prohodnist nosa tokom noći. Ukoliko lekovi bitno ne pomognu, pribegava se hiruškom rešavanju problema.
Deca sa ,, sleep apnea ’’ sindromom u većini slučajeva odlično reaguju na uklanjanje sva tri krajnika, tj na adentonzilektomiju. To rešava problem kod 2/3 dece sa ovim problemom. Pored tonzilektomije, može se predložiti i tonzilotomija tj. uklanjanje dela tkiva krajnika. Efekat je isti, ali ostaje deo limfnog tkiva krajnika koji obezbeđuje lokalni imunitet. Kod gojazne dece operacija nije sigurno rešenje sleep apnea sindroma, što se mora reći roditeljima. Pored operacije, treba korigovati ishranu i smanjiti telesnu težinu. Posebno treba biti oprezan sa decom koja su mlađa od 3 godine, koja imaju zastoj u razvoju ili neke deformitete glave i lica. Ovakva deca se trebaju upućivati u tercijarne kliničke centre, pre svega sa stanovišta bezbednog uvođenja u opštu anesteziju i obezbeđivanja intenzivne nege posle operacije.
