U Srbiji se od marta uvodi obavezna vakcinacija dece do 2 godine protiv bakterije Streptococcus pneumonia-e ili tzv. pneumokoka. Pneumokokna vakcina je u SAD obavezna od 2000. godine, a u mnogim evropskim zemljama i UK od 2006. do 2008. godine

Postoji više od 90 različitih tipova pneumokoka koji prouzrokuju različite infekcije. Infekcije mogu varirati od infekcija nosa, upale srednjeg uva do pneumonije. Pneumokok može prouzrokovati i meningitis i sepsu kao najozbiljinija stanja koja ugrožavaju život. Pneumokona bolest kod dece mlađe od 5 godina ostaje danas vodeći uzrok smrti od infekcija koje pneumokokna vakcina može sprečiti. Vakcine su napravljene da štite od najčešćih tipova pneumokoka Ne sadrže žive bakterije i ne mogu izazvati infekciju kada se prime.

Koje vrste pneumokonih vakcina postoje?

Na tržištu se nalazi nekoliko tipova pneumokoknih vakcina.

1. Prevenar (PCV7) je konjugovana vakcina koja sadrži 7 tipova pneumokoka (4, 6B, 9V, 14, 18C, 19F and 23F). Vakcinacija protiv pneumokoka je počela Prevnarom, koji je kasnije u mogim zemljama zamenjen Prevnarom 13 koji štiti protiv više tipova bakterije.
2. Synflorix (PCV10) je konjugovana vakcina koja sadrži 10 tipova pneumokoka (1, 4, 5, 6B, 7F, 9V, 14, 18C, 19F and 23F).
3. Prevenar 13 (PCV13) je konjugovana vakcina koja sadrži 13 tipova pneumokoka (1, 3, 4, 5, 6A, 6B, 7F, 9V, 14, 18C, 19A, 19F and 23F). Može se davati kod dece i kod odraslih.
4. Pneumovax23® je polisaharidna vakcina sa 23 tipa pneumokoka. Daje se kod odraslih, u jednoj ili dve doze.

Pneumokokna vakcina je dovela do velikog smanjena broja infekcija tipovima protiv kojih vakcina štiti. Vakcinacija izaziva grupni imunitet. Vakcinacija dece dovodi do smanjena učestalosti pneumokokne bolesti u populaciji, zato što deca nisu više nosioci bakterije. Pneumokokna vakcina štiti preko 80% dece i preko 75% odraslih od poneumokone bolesti.

Od čega vas štiti pneumokokna vakcina i zašto je dobro da je primite?

Kao što smo već rekli pneumokok izaziva brojne infekcije od koji su neke lakše, neke teže a neke životno ugrožavajuće i dovode do smrtnog ishoda. Što se tiče otorinolaringologije, najčešće su upale srednjeg uva, sluznice nosa, sinusa i grla. Posebno su učestale kod dece koja idu u kolektiv. Vrlo često rezultiraju hiruškim lečenjem sekretornog otitisa, paracentezom i imantacijom aeracionih cevčica i uklanjanjem krajnika.  Radi uporedbe, dok nije bilo vakcine, 83% dece je imalo barem jednu upalu srednjeg uva i 46% dece barem tri upale do svoje treće godine. U zemljama u kojima je pneumokokna vakcina obavezna, 60% dece je imalo jednu upalu uva i 24% dece 3 upale uva do svoje treće godine.  

Životno ugrožavajuće infekcije su pneumonija, meningitis i sepsa. Pneumonia ili upala pluća izazvana pneumokokom se javlja u svim uzrastima. I pored upotrebe antibiotika, 20% svih slučajeva sa pneumojom se mogu završiti smrtno. Na svetskom nivou je najčešći uzrok smrti od pneumokokne bolesti kod dece. Sepsa podrazumeva prodor bakterija i infekcije u krvotok, što rezultira telesnom visokom temperaturom  i lošim opštim stanjem. Pneumokokni meningitis podrazumeva bakterijsku infekciju moždanih ovojnica i mozga. Oko 15% pneumokonog meningitisa kod dece ima smrtni ishod, dok 25% posle izlečenog meningitisa može imati trajne posledice kao što su trajno oštećenje sluha, teškoće u govoru i učenju, zastoj u razvoju i epileptične napade. Teške infekcije pneumokokom pogađaju malu decu i starije osobe sa oslabljenim imunim sistemom i hroničnim bolestima.

Kako se prenosi pneumokokna bolest?

Infekcija se obično prenosi kontaktom sa osobom koja je obolela ili je kliconoša, kašljanjem , kijanjem, ili dodirivanjem predmeta koji ih sadrže na sebi, a potom unošenjem u organizam preko usta ili nosa. Zato je prenošenje infekcije posebno lako dece u vrtićima.

Kako se leči pneumokokna bolest?

Pneumokona bolest se leči antibioticima. Penicilinski antibiotici su lekovi izbora za invazivne pneumokokne infekcije, ali se rezistencija na njih tokom poslednih godina znatno povećala. U kliničkoj praksi su sve češći sojevi pneumokoka koji su visokorezistenti na peniclinske preparate.  U slučaju visokorezistentih sojeva, terapija bi podrazumevala intravensku primenu antibiotika i hospitalizaciju deteta na 7 do 10 dana. Pneumokokna vakcina bi sigurno smanjila upotrebu antibiotika i uporne infekcije izazvane pneumokokom.

Koji su moguća neželjena dejstva vakcine?

Pneumokokna vakcina najčešće ne izaziva nikakve probleme posle primene. Može doći do retkih blagih neželjenih dejstava kao što su crvenilo i otok na mestu primanja vakcine, bol, povišena temperatura i glavobolja. Obično ovi simptomi traju 1 ili 2 dana. Najbolje je provesti barem 30 minuta u lekarskoj ordinaciji po primanju vakcine. Može se pojaviti vrtoglavica, zujanje u ušima i nestabilnost po primanju vakcine, ali ti simptomi su kratkotrajni.

Pneumokokna vakcina se ne treba primenjivati ukoliko  imate  infekciju nosa ili grla, pov. temperaturu ili u trudnoći.

Pneumokokna vakcina od 1. marta 2018. godine ulazi u sistem redovne vakcinacije u Srbiji i daje se u tri doze u razmaku od šest nedelja počev od drugog meseca života, a posle godinu dana od treće doze se daje revakcina. Pedijatri i otorinolarigolozi očekuju rezultate ove vakcinacije za barem tri godine u vidu smanjenja broja upala srednjeg uva, nazofaringitisa, bronitisa i pneumonije. Pneumokokna vakcina će biti posebno korisna  deci koja rano kreću u vrtić u cilju prevencije čestih infekcija i smanjenja preterane upotrebe antibiotika.