U Srbiji se od marta uvodi obavezna vakcinacija dece do 2 godine protiv bakterije Streptococcus pneumonia-e ili tzv. pneumokoka. Pneumokokna vakcina je u SAD obavezna od 2000. godine, a u mnogim evropskim zemljama i UK od 2006. do 2008. godine
Postoji više od 90 različitih tipova pneumokoka koji prouzrokuju različite infekcije. Infekcije mogu varirati od infekcija nosa, upale srednjeg uva do pneumonije. Pneumokok može prouzrokovati i meningitis i sepsu kao najozbiljinija stanja koja ugrožavaju život. Pneumokona bolest kod dece mlađe od 5 godina ostaje danas vodeći uzrok smrti od infekcija koje pneumokokna vakcina može sprečiti. Vakcine su napravljene da štite od najčešćih tipova pneumokoka Ne sadrže žive bakterije i ne mogu izazvati infekciju kada se prime.
Koje vrste pneumokonih vakcina postoje?
Na tržištu se nalazi nekoliko tipova pneumokoknih vakcina.
- Prevenar (PCV7) je konjugovana vakcina koja sadrži 7 tipova pneumokoka (4, 6B, 9V, 14, 18C, 19F and 23F). Vakcinacija protiv pneumokoka je počela Prevnarom, koji je kasnije u mogim zemljama zamenjen Prevnarom 13 koji štiti protiv više tipova bakterije.
- Synflorix (PCV10) je konjugovana vakcina koja sadrži 10 tipova pneumokoka (1, 4, 5, 6B, 7F, 9V, 14, 18C, 19F and 23F).
- Prevenar 13 (PCV13) je konjugovana vakcina koja sadrži 13 tipova pneumokoka (1, 3, 4, 5, 6A, 6B, 7F, 9V, 14, 18C, 19A, 19F and 23F). Može se davati kod dece i kod odraslih.
- Pneumovax23® je polisaharidna vakcina sa 23 tipa pneumokoka. Daje se kod odraslih, u jednoj ili dve doze.
Pneumokokna vakcina je dovela do velikog smanjena broja infekcija tipovima protiv kojih vakcina štiti. Vakcinacija izaziva grupni imunitet. Vakcinacija dece dovodi do smanjena učestalosti pneumokokne bolesti u populaciji, zato što deca nisu više nosioci bakterije. Pneumokokna vakcina štiti preko 80% dece i preko 75% odraslih od poneumokone bolesti.
Od čega vas štiti pneumokokna vakcina i zašto je dobro da je primite?
Kao što smo već rekli pneumokok izaziva brojne infekcije od koji su neke lakše, neke teže a neke životno ugrožavajuće i dovode do smrtnog ishoda. Što se tiče otorinolaringologije, najčešće su upale srednjeg uva, sluznice nosa, sinusa i grla. Posebno su učestale kod dece koja idu u kolektiv. Vrlo često rezultiraju hiruškim lečenjem sekretornog otitisa, paracentezom i imantacijom aeracionih cevčica i uklanjanjem krajnika. Radi uporedbe, dok nije bilo vakcine, 83% dece je imalo barem jednu upalu srednjeg uva i 46% dece barem tri upale do svoje treće godine. U zemljama u kojima je pneumokokna vakcina obavezna, 60% dece je imalo jednu upalu uva i 24% dece 3 upale uva do svoje treće godine.
Životno ugrožavajuće infekcije su pneumonija, meningitis i sepsa. Pneumonia ili upala pluća izazvana pneumokokom se javlja u svim uzrastima. I pored upotrebe antibiotika, 20% svih slučajeva sa pneumojom se mogu završiti smrtno. Na svetskom nivou je najčešći uzrok smrti od pneumokokne bolesti kod dece. Sepsa podrazumeva prodor bakterija i infekcije u krvotok, što rezultira telesnom visokom temperaturom i lošim opštim stanjem. Pneumokokni meningitis podrazumeva bakterijsku infekciju moždanih ovojnica i mozga. Oko 15% pneumokonog meningitisa kod dece ima smrtni ishod, dok 25% posle izlečenog meningitisa može imati trajne posledice kao što su trajno oštećenje sluha, teškoće u govoru i učenju, zastoj u razvoju i epileptične napade. Teške infekcije pneumokokom pogađaju malu decu i starije osobe sa oslabljenim imunim sistemom i hroničnim bolestima.
Kako se prenosi pneumokokna bolest?
Infekcija se obično prenosi kontaktom sa osobom koja je obolela ili je kliconoša, kašljanjem , kijanjem, ili dodirivanjem predmeta koji ih sadrže na sebi, a potom unošenjem u organizam preko usta ili nosa. Zato je prenošenje infekcije posebno lako dece u vrtićima.
Kako se leči pneumokokna bolest?
Pneumokona bolest se leči antibioticima. Penicilinski antibiotici su lekovi izbora za invazivne pneumokokne infekcije, ali se rezistencija na njih tokom poslednih godina znatno povećala. U kliničkoj praksi su sve češći sojevi pneumokoka koji su visokorezistenti na peniclinske preparate. U slučaju visokorezistentih sojeva, terapija bi podrazumevala intravensku primenu antibiotika i hospitalizaciju deteta na 7 do 10 dana. Pneumokokna vakcina bi sigurno smanjila upotrebu antibiotika i uporne infekcije izazvane pneumokokom.
Koji su moguća neželjena dejstva vakcine?
Pneumokokna vakcina najčešće ne izaziva nikakve probleme posle primene. Može doći do retkih blagih neželjenih dejstava kao što su crvenilo i otok na mestu primanja vakcine, bol, povišena temperatura i glavobolja. Obično ovi simptomi traju 1 ili 2 dana. Najbolje je provesti barem 30 minuta u lekarskoj ordinaciji po primanju vakcine. Može se pojaviti vrtoglavica, zujanje u ušima i nestabilnost po primanju vakcine, ali ti simptomi su kratkotrajni.
Pneumokokna vakcina se ne treba primenjivati ukoliko imate infekciju nosa ili grla, pov. temperaturu ili u trudnoći.
Pneumokokna vakcina od 1. marta 2018. godine ulazi u sistem redovne vakcinacije u Srbiji i daje se u tri doze u razmaku od šest nedelja počev od drugog meseca života, a posle godinu dana od treće doze se daje revakcina. Pedijatri i otorinolarigolozi očekuju rezultate ove vakcinacije za barem tri godine u vidu smanjenja broja upala srednjeg uva, nazofaringitisa, bronitisa i pneumonije. Pneumokokna vakcina će biti posebno korisna deci koja rano kreću u vrtić u cilju prevencije čestih infekcija i smanjenja preterane upotrebe antibiotika.