Sekretorni otitis je posebna vrsta otitisa koji podrazumeva postojanje sekreta iza bubne opne u srednjem uvu. Rezultat je čestih i nedovoljno rešenih upala srednjeg uva ili nefunkcionisanja Eustahijeve tube. Ne podrazumeva postojanje aktivne infekcije u srednjem uvu.
Kako nastaje sekretorni otitis?
Kada postoje ponavljane akutne upale uva kod dece sa kratkim razmacima između infekcija, srednje uvo ne stigne da se oporavi od upala i tada dolazi do nakupljanja sekreta u srednjem uvu. Sekretoni otitis nastaje i kod čestih infekcija u nosu i nazofarinksu, alergija ili uvećanog adenoida, zbog blokiranja ili smanjene funkcije Estahijeve tube.
Eustahijeva tuba je kanal između kojeg srednje uvo komunicira sa spoljašnjom sredinom i otvara se u nosu. Bitna je za izjednjačavanje pritiska u srednjem uvu i dovođenje kiseonika u srednje uvo. Normalno, srednje uvo se ventilira 3 do 4 puta u minutu, prilikom otvaranja Eustahijeve tube tokom gutanja. Tako se kiseonik dovede u srednje uvo odakle se apsorbije krvnim sudovim u sluznici srednjeg uva. Kiseonik je neophodan za normalno funkcionisanje sluznice u srednjem uvu. Ukoliko Eustahijeve tube ne funkcionišu, tj. ne otvaraju se i ne dovode kiseonik, dolazi do razvijanja negativnog pritiska u srednjem uvu. To rezultira zadržavanjem tečnosti u srednjem uvu i javljanja sekretornog otitisa.
Kako prepoznati sekretorni otitis?
S obzirom da je sekretorni otitis najčešći u dečjem dobu, deca će retko imati bilo kakve pritužbe. Sekretorni otitis može postojati nedeljama ili mesecima neotkriven. Često se slučajno otkrije na kontrolnim pregledima i ispitivanjima sluha. Obično će roditelji, vaspitači ili nastavnici primetiti da deca slabije čuju. Mogu se ne odazivati na pozive i tražiti da im se ponovi više puta nešto što im je rečeno. Takođe, deca mogu pojačavati zvuk na tabletima, telefonima i televizoru da bi bolje čuli. Kod dece sa značajno oslabljenim sluhom može doći do zaostatka razvijanja govora ili pogrešnogizgovaranja slova i reči, što je značajan problem. U školi deca mogu zaostajati za svojim vršnjacima u savladavanju gradiva, i imati lošiji uspeh u školi ukoliko ovo oštećenje sluha ostane neprepoznato. Stariji se sami žale na oslabljen sluh. Od drugih simptoma moguće je osetiti punoću ili zaglušenost u uvu, kao i pucketanje tokom gutanja ili zevanja. Bol u uvu se retko javlja, obično prilikom zapušenosti nosa ili infekcije u nosu.
Kako se dijagnostikuje sekretorni otitis?
Sekretorni otitis se dijagnostikuje pregledom tj. otoskopijom uva. Bubna opna je zamućena, bez jasnih detalja, ili uvučena. Nekada se vide i mehurići vazduha iza bubne opne. Dijagnozu potvrđujemo timpanometrijom tj. ispitivanjem postojanja tečnosti u srednjem uvu i pokretljivosti bubne opne. Karakteristična timpanometrija za sekretorni otitis je tipa B. Kod dece starije od 4 godine možemo sprovesti audiometriju i pouzdano utvrditi kakvog je stepena oštećenje sluha. Treba imati na umu da je oštećenje sluha kod sekretornog otitisa konduktivnog tipa. Posle uklanjaja sekreta iz srednjeg uva sluh se vraća u granice normalnog sluha, i u velikoj većini slučajeva nema nikakvih posledica po sluh.
Kako se leči sekretorni otitis?
U većini slučajeva sekretorni otitis prođe sam od sebe za 3 do 4 nedelje. Primena lekova podrazumeva primenu kortikosteroidnih sprejeva za nos, sekretolitika, antihistaminika ili antibiotika, sa manjim ili većim uspehom. Policerovane ili Valsalvin manevar takođe mogu biti korisni u lečenju. Ove dve procedure se koriste da se uduva vazduh kroz Eustahijevu tubu u šupljinu srednjeg uva od strane lekara ili samog pacijenta. U slučaju postojanja alergija ili infekcije u nosu i sinusima treba ih adekvatno lečiti.
Ukoliko do poboljšanja ne dođe posle tri i više meseci, savetuje se operativno lečenje. Izvodi se paracenteza, aspiracija sekreta i plasiranje aeracione cevčice u opštoj anesteziji. Ovime se evakuiše sekret iz šupljine srednjeg uva i obezbeđuje ventilacija u srednjem uvu, bez obzira na uzrok problema. Aeracione cevčice stoje na bubnoj opni u proseku godinu dana, što omogućava oporavak srednjeg uva. Po srastanju bubne opne, cevčice same budu izbačene, i retko je neophodno uklanjati ih. Po novim vodičima, ukoliko ne postoji značajno oštećenje sluha, zaostajanje u govoru, loš uspeh u školi i strukturne promene na bubnim opnama, period praćenja može biti i duži od 3 meseca.
Vrlo često se uz paracentezu i plasiranje aeracionih cevčica može uraditi i adenoidektmija, tj. uklanjanje trećeg krajnika. Uzrok adenoidektomije je pre svega uklanjanje izvora infekcije na samom ušću Eustahijevih tuba u nosu. Pre se mislilo da uvećan treći krajnik mehanički zatvara Eustahijevu tubu i time onemogućava ventilaciju srednjeg uva. Danas se zna da je ta opstrukcija skoro uvek funkcionalna.
Ukoliko ima zaostajanja formiranja govora ili pogrešnog izgovaranja slova i reči, logopedski i surdološki tim treba sprovesti rehabilitaciju posle učinjene intervencije.
