Počela je školska godina i sa njom brojne obaveze. Ukoliko Vam se učitelj žali da je Vaše dete neposlušno na času, da ne pazi i da ima loše ocene nemojte odmah pomisliti da ima problema sa učenjem. Ako tome dodate da se ne odaziva na pozive, traži da mu se ponovi rečeno, da ne odgovara na pitanja ili odgovara sa zakašnjenjem i pojačava televizor ili kompjuter, Vaš mališan možda ima oštećenje sluha.
Prema svetskim podacima 1 dete od 1000 dece starosti 8 godina ima oštećenje sluha do 40 decibela na jednom ili oba uva. Čak i jednostrano oslabljen sluh ima ogroman uticaj na uspeh u školi.
Sluh je presudan za razvoj govora i jezika, komunikaciju i učenje. Postoji više različitih vrsta oštećenja sluha. Sluh može biti oštećen u manjem ili većem stepenu. Sprovodna ili konduktivna oštećnja sluha su posledica procesa u spoljašnjem ili srednjem uvu (česte upale uva, sekretorni otitis, urođene razvojne mane spoljašnjeg uva). Senzorineuralno oštećenje sluha je posledica oštećenja slušnog nerva. Mešovita oštećenja sluha podrazumevaju kombinaciju konduktivnog i senzorineuralnog oštećenja. Oštećenja sluha mogu biti laka, umerena, srednje teška i teška.
Bilo kakve teškoće sa slušanjem koje je dete imalo do polaska u školu su mogle da ostanu i neprimećene, posebno ako se tokom sistematskih pregleda nije radilo ispitivanje sluha i stanja srednjeg uva.
Problemi sa sluhom počinju da budu očigledni sa početkom škole, kada dete doživi ogroman priliv novih informacija, a postave mu se zahtevni zadaci i visoki ciljevi. Nažalost, loš uspeh u školi je obično praćen i problematičnim ponašanjem i nepažnjom, pa se ovoj deci se najčešće pripisuje poremećaj pažnje i hiperaktivnost.
Prema navodima Američke Asocijacije za Jezik i Govor (American Speech-Language Hearing Association, ASHA), deca sa lakim i umerenim oštećenjem sluha koje ostane neprepoznato, zaostaju iza svojih vršnjaka između prvog i četvrtog razreda. Razlog ovog zaostajanja nije nivo inteligencije. Samo zato što dete slabije čuje ne znači da je manje sposobno od svojih čujućih vršnjaka. Ova deca lošije razumeju govor, muče se za organizacijom auditivnih informacija koje dobiju, ne mogu dobro da lokalizuju zvuk, posebno u bučnim uslovima. Sam jezički koncept postaje dodatno težak za dete sa oštećenjem sluha. Teže shvatati strukturu rečenica, koncept jednine i množine,loše će izgovarati pojedine reči i razvijati rečnik. Na testovima pokazivaće prosečne rezultate ili rezultate ispod proseka u odnosu na svoje čujuće vršnjake. Čitanje će teže savladati i biće potrebe za dodatnim časovima ili radom sa takvom decom.
Često sama organizacija nastave u školama još više otežava detetu sa oštećenjim sluhom. Učitelj sa dosta učenika u učionici ili učitelj koji ne razume na šta sve utiče oštećenje sluha često ne može da promeni svoj stil predavanja ili način zadavanja domaćih zadataka. Ako učitelj tokom predavanja okrene leđa učenicima, njegov glas će biti usmeren prema tabli, pa će đak sa oštećenjem sluha propustiti deo lekcije. Takođe, učitelji koji brzo pričaju, ili usmeno menjaju zahteve domaćih zadataka mogu uticati na proces učenja deteta sa oštećenim sluhom. Učionice sa velikim brojem đaka koji su bučni dotatno otežavaju razumevanje učitelja i lekcija. Dete sa lakim oštećenjem sluha može propustiti i do 50% razgovora na času.
Zbunjenost i fustracija igraju veliku ulogu u lošem uspehu u školi. Iako mogu da imaju odlično razvijen govor, dete sa lakim oštećenjem sluha ima problema sa slušanjem nastavnika iz daljine ili u slučajevima povišene buke u učionici. Svakodnevno postoje izazovi u razumevanju sadržaja nastave, posebno visokotonskih suglasnika (č, ć, š, ž, s, f). Dete se značano umori od napora da čuje i razume, i na kraju najčešće odustane i izgubi strpljenje na času. Pored problema u školi, deca mogu imati problema i u komunikaciji sa drugima. Bez sposobnosti da efikasno komuniciraju često se osećaju izolovano, ili nesrećno. Dete se obično povlači iz društva i razgovora, ne voli da učestvuje u grupnim aktivnostima iz straha da se ne osramoti. Učitelji Vam mogu skrenuti pažnju da dete ne pazi na času, ne odgovara adekvatno na postavljena pitanja, često sanjari na času, ne prati najbolje uputstva ii ma problema sa govorom.
Ipak, nije sve tako crno. Brojne studije i naše bogati iskustvo pokazuju da je rano otkrivanje problema i intervenisanje najbolje rešenje za ovakve mališane. Dete koje ima problema u školi, posebno ako ima podatke o oslabljenom sluhu u porodici ili česte upale uva, treba biti pregledano od strane otorinolaringologa koji će uraditi procenu sluha. U zavisnosti od rezultata dalji plan lečenja će biti predložen.
Intervenisanje je ključno, jer samo dete sa podrškom i u školi i kod kuće imaće najbolje uslove za uspeh. Ukoliko smatrate da Vaše dete slabije čuje, javite nam se za pregled i procenu već danas!