Upotreba smart uređaja i razvitak govora
Tehnologija napreduje jako brzo. Deca su to prihvatila, a roditelji imaju problema da kontrolišu upotrebu svih uređaja koji su u opticaju. U današnje vreme dete provede u proseku od 5 do 6 sati koristeći smart uređaj ili televizora. I pre pojave tableta i IPad-ova stručnjaci su isticali da 80% dece koji upisuju školu imaju lošu koordinaciju kao posledicu fizičke neaktivnosti.
Igra je biološka potreba i vitalna je za razvoj deteta, kao i ishrana i san. Ako se neurološki putevi nerazviju u ranom detinjstvu, teško je razviti ih kasnije. Cela generacija može odrasti bez mentalne sposobnosti da sama sebe zabavi, napravi svoje igre i uživa u pravim prijateljstvima i socijalnim kontaktima. I sve zbog predugog vremena provođenog ispred ekrana. Igra, trčanje, penjanje, pravljenje skloništa dozvoljava deci da koriste svoje fizičke veštine. Proces igre koji podrazumeva pretvaranje i stvaranje neke situacije zahteva dosta mašte i truda.
Igra kod dece razvija inicijativu, sposobnost rešavanja problema, upornost, emotivnu otpornost. Od vitalne važnosti je za socijalne veštine takođe. Igrajući se zajedno, najmlađi uče da se slažu sa drugima. Otkrivaju kako drugi razmišljaju i uče se empatiji. Igra obezbeđuje osnove za buduće akademsko učenje i predstavlja sredstvo kojim evolucija pomaže deci da razviju radoznao, adaptibilan um koji je sposoban za rešavanje problema.
Američka pedijatrijska akademija preporučuje da se deca starosti ispod 2 godine ne izlažu smart uređajima, a da se starijoj deci ograniči vreme provedeno sa smart uređajima na dva sata dnevno. Potvrđena je veza između poremećaja pažnje i razvitka govora i dužine provedenog vremena ispred ekrana smart uređaja.
U maju 2017. godine objavljena je studija na 900 dece koja je ukazala da deca starosti do 18 meseci koja provode više vremena ispred smart uređaja pokazuju znake odloženog razvijanja govora. Ispitivana je veza između vremena koje dete provede dnevno sa smart uređajem, i korišćenja reči ili zvukova deteta u pridobijanju pažnje ili pomoći, broja reči koje dete koristi i da li sklapa rečenice. Nađeno je da za svakih 30 minuta duže korišćenog smart uređaja, rizik od kašnjenja govora je rastao za 49%. Ova vrlo bitna studija ukazuje da je smart uređaj zamenio interakcije sa roditeljima i porodicom koje su značajne za zdravo razvijanje deteta. Neophodno je da dete čuje govor kod kuće da bi ga oponašalo, naučilo i razvilo dobar rečnik.
Prve dve godine su izuzetno važne za razvoj govora, a rani temelji bitni za dalje akademsko napredovanje. Odloženo razvijanje govora može biti povezano sa poteškoćama sa čitanjem i pisanjem kasnije u školi, pa je posebno bitno da deca ne zaostaju na ovom polju. Tehnologija značajno utiče i na razvoj pismenosti. Učenje čitanja i pisanja pomaže deci da postave ideje u logičan red, dok gledanje u smart uređaj stavlja njihov mozak u stanje potpune neaktivnosti, tvrdi dr Aric Sigman, psiholog. Kako navodi dr Sigman, reči na ekranu ne prave zvuke, ne pomeraju se, ne pevaju i ne igraju. Na kraju, pisana reč postaje nezanimljiva i dosadna, baš u momentu bitnom za razvoj deteta. Prema svojoj ogromnoj istraživačkoj bazi, on smatra da postoji veza između vremena provedenog na smart uređaju i poremećaja pažnje i hiperaktivnosti, kao i poremećaja ponašanja.
Većina roditelja, iako su svesna ovog istraživanja, nalaze da je korisno da svojim mališanima dozvole da koriste smart uređaj kako bi napravili pauzu ili dali sebi malo slobodnog vremena. Bitno je znati da su to uređaji koji efektivno pomažu Vama kao roditeljima u nezgodnim trenucima, ali sigurno ne pomažu Vašoj deci.
Bebe se rađaju sa željom da nauče o svetu koji ih okružuje, i motivisane su da ulaze u interakcije sa ljudima i objektima oko njih. Zato i vole jednostavne igre ili da se domognu nekog predmeta iz kuhinje ili dnevne sobe sa kojim bi se igrali. Smart uređaj im pruža trenutnu nagradu, pa ne moraju da se bave igrom uopšte. Crtani film na smart uređaju može biti podjednako fascinanatan kao i stvarni svet. Čak i malo dete može naučiti da svojim prstima kontroliše slike i klipove. Svaki put kada dete učini da se na ekranu nešto desi, osete zadovoljstvo slično onome prilikom igre. Ukoliko mogu dobiti instant nagradu dodirivanjem ekrana, zašto bi se zamarali nečim što zahteva fizički, kognitivni i socijalni napor?
