,,Prvo sam mislila da imam prehladu koja dugo traje i ne prestaje. Stalno mi je zapušen nos. Povremeno imam neizdrživ svrab u očima i nosu, za koji sam mislila da je konjuktivitis zbog mojih sočiva. Nisam mogla ni da zamislim da mi se javila alergija na polen u 45. godini. Zar se alergije ne javljaju u detinjstvu?’’
Poslednih nekoliko godina u prolećnim mesecima često možete čuti ovakvu priču. Zaista, dolazi do porasta broja osoba kojima se javlja alergija na polen prvi put u srednjim godinama. Pre oko 30 godina alergija na polen se javljala kod 1-2% ljudi, dok se danas javlja kod 30% ljudi. Dakle, šta treba da znamo svi mi u odraslom dobu kod kojih su se prvi put javili problemi sa alergijom na polen?
Zašto mi se alergija na polen javila po prvi put u srednjim godinama?
Naš imuni sistem je zadužen da reaguje na nepoznate alergene, posebnu vrstu proteina, koji dospeju u naše telo. Niko se nije rodio sa alergijama, ali postoji tendencija da se alergija razvije kada se izložimo alergenu. Polen kao takav, neće biti novi alergen, ali vaša sposobnost tolerancije na njega se menja i javlja alergijska reakcija. Moguće je postati preosetljiv na inhalatorne alergene, kao što je polen, u bilo kom trenutku. To zavisi od više individualnih faktora, mesta gde osoba živi, doba godine, koncentracija polena u vazduhu i drugo.
Da li je koncentracija polena u porastu?
Definitivno. Ne samo da je dnevna koncentracija polena u porastu, već i broj dana kada polen dostiže određenu granicu. To može značiti da je za mnoge ljude prethodni nivo polena bio nedovoljan da izazove alergijski odgovor.
Da li klimatske promene imaju uticaja?
Da li su manje šanse da se alergija na polen dobije u gradu?
Ukoliko imate problema sa alergijom na polen, ne možete se u gradu sakriti od nje. U gradskim mestima postoji dosta površina na kojima su zasađene trave i drveće koje oslobađa velike koncentracije polena. Na primer, na Košutnjaku, Banovom brdu i Zvezdari koncentracije polena trava i drveća su izuzetno visoke u proleće, a na Novom Beogradu su visoke koncentracije polena ambrozije u vazduhu u jesen. Takođe, polen može biti prenet u gradsku sredinu putem vetra. Izduvni gasovi u saobraćaju uzrokuju širenje “gradske prolećne alergije”. Alergeni i rad u zagađenim uslovima zajedno, pospešuju odgovor jedan drugog i uzrokuju veliki broj simptoma.
Kada bi trebali da se zabrinemo?
Sezona alergije na polen zavisi od alergena koji izazivaju vaš alergijski odgovor. Sezona je duža nego što možete zamisliti. Sezona za polen drveća je od kraja marta do sredine maja, za polen trave (koji je najčešći okidač od svih alergena, u 95% slučajeva je izazivač alergijskih tegoba) od sredine maja do jula, za polen korova to je od kraja juna do septembra.
Može li fizička aktivnost da pomogne?
Verovatno. U studiji Prof. Emberlin iz National Pollen and Aerobiology research Group sa Univerziteta Worcester, je nađeno da su ljudi koji su imali problema sa prolećnom alergijom i koji su dosta fizički bili aktivni (više od pet puta nedeljno po 30 minuta u sezoni), češće prijavljivali blage simptome. Samo 19% onih koji pate od prolećne alergije se pridržavaju preporučene fizičke aktivnosti, dok 24% njih ne vežbaju. Ali treba biti razuman i voditi računa o dnevnim koncentracijama polena.
Da li stres pogoršava simptome?
U istoj studiji je nađeno da nivo stresa utiče na ozbiljnost simptoma. 16% onih koji su minimalno izloženi stresu prijavljivali su blage ili jedva primetne simptome, u poređenju sa samo 6% onih koji su maksimalno izloženi stresu. Stres hormon kortizol može biti odgovoran za duže trajanje simptoma, jer direktno deluje na imuni sistem.
