Sa toplim danima i dolaskom proleća, počinje i sezona respiratornih alergija. Tokom godina sve veći broj ljudi je podložan alergijama, prvenstveno zbog porasta zagađenja u spoljašnjem vazduhu i klimatskih promena koje se dešavaju. Efekat globalnog zagrevanja utiče ne samo na povišenje temperature, nego i na javljanje jako visokih koncentracija polena u vazduhu. Osobe koje nikada pre nisu imale alergije, tokom godina počinju da ih razvijaju, čak i u starijem dobu.
Polen ambrozije pod elektronskim mikroskopom
Danas oko 30% svetske populacije ima neku vrstu alergije disajnog puta. Kod dece školskog uzrasta taj procenat je još veći i iznosi do 50%.
Alergijski rinitis je hronično zapaljensko oboljenje sluznice nosa praćeno kijanjem u napadima, zapušenim nosem i sekrecijom bistrog sekreta iz nosa. Obično je praćeno svrabom u nosu, očima, nepcu ili ušima. Dešava se da postoji slivanje sekreta niz grlo, jak kašalj i teže disanje.
Alergijski odgovor imunog sistema se javlja na supstance iz okoline, polene, prašinu, buđ, duvanski dim ili životinjsku dlaku. Najčešće počinje u nosu, gde alergeni te supstance prvo dođu u dodir sluznicom i njenim imunim odgovorom. Može se proširiti na druge delove disajnog puta, uvo, oko, grlo, dušnik ili pluća, ako je koncentracija alergena velika ili imuni odgovor snažan. Tako se mogu javiti još i konjuktivitisi, otitisi, faringitisi, laringitisi, traheobronhitisi i bronhijalna astma.
Kvalitet života je lošiji zbog ovih simptoma alergije. Možete biti nenaspavani, razdražljivi, imati glavobolje, biti nedovoljno koncentrisani na poslu i kod kuće. Deca mogu biti umorna i neraspoložena, pokazati slabiji uspeh u školi.
Za postavljanje dijagnoze alergijskog rinitisa pored anamneze i ORL pregleda radimo kožni “prik” test na standardne inhalacione alergene i jedan broj nutritivnih alergena. Kao dopunske metode možemo koristiti i specifični nazalni provokacioni test, određivanje ukupnih IgE antitela u krvi i eozinofila u krvi.
U lečenju alergijskog rinitisa se koristi prevencija, medikamentozna terapija i imunoterapija.
Prvenstveno se treba truditi da se izbegavaju velike koncentracije alergena. Podaci o cvetanju pojedinih biljaka u Srbiji, kao i koncentracije polena u vazduhu se mogu pronaći na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine. U kući ili stanu, u slučajevima alergije na prašinu i grinje, koristi se hipoalergijska posteljina, izbacuju zavese, vuneni tepisi i prostirke koje bi gomilale prašinu. Kod alergija na životinjsku dlaku izbegava se držanje kućnih ljubimaca. Kod alergija na duvanski dim izbegava se boravak u zadimljenim prostorijama. Ukoliko postoji alergija na buđ, izbegava se stanovanje u vlažnim stanovima, i rad u uslovima povećane vlage.
Kalendar cvetanja u Srbiji
Od lekova se primenjuju oralni i lokalni antihistaminici, lokalni (intranazalni) i samo izuzetno sistemski kortikosteroidi. Imunoterapija podrazumeva razvijanje smanjene osetljivosti na alergene unošenjem alergena u vidu potkožnih injekcija ili rastvora koji se piju. Na ovaj način pacijent razvija toleranciju na uzročnika alergije koji mu stvara tegobe. Najbolji rezultati imunoterapije se postižu kod alergija na polene trava ili na kućnu prašinu i grinje.
Dragi naši pacijenti, obratite pažnju na simptome učestalog kijanja, sekrecije i zapušenosti nosa, osećaja peckanja, svraba i crvenila nosa i suzenja očiju. Slični simptomi se javljaju i kod prehlade, ali ako traju duže od sedam dana i javljaju se u isto doba godine, verovatno se radi o alergijskom rinitisu. Javite nam se za pregled i alergološke probe, da bi na vreme započeli adekvatnu terapiju.
