Ukoliko Vaša beba ne prođe na testu skrininga sluha, upućuje se na dalje ispitivanje sluha. Bitno je ukolniti svaku sumnju na oštećenje sluha ili potvrditi njegovo postojanje što ranije.
Ispitivanje sluha kod dece ovo je složena procedura, koja zahteva edukovan i iskusan tim, kao i dobru dijagnostičku opremu.
Ispitivanje sluha posebno je zahtevno je kod veoma male dece ili kod dece koja imaju dodatne razvojne i neurološke probleme. Sprovodi se kombinacija testova, u zavisnosti od uzrasta deteta. U testove spadaju bihevijoralna audiometrija, timpanometrija, tonalna liminarna audiometrija, govorna audiometrija, otoakustičke emisije i auditivni evocirani potencijali.
Bihevijoralna audiometrija procenjuje reakciju na zvuk. Mogu se sprovoditi najranije od navršenih 6 meseci i moraju biti prilagođene uzrastu, sposobnostima i saradnji deteta. Kod beba starijih od 6 meseci do 2 godine starosti, koje nemaju drugih razvojnih smetnji može se primeniti vizuelno potencirana audiometrija. Za uzrast dece od 2 do 4 godine najpogodnija metoda je audiometrije kroz igru ili uz pomoć posebnih aplikacija.
Tonalnu liminarnu audiometriju po pravilu je moguće uraditi kod dece bez razvojnih problem ili smetnji u ponašanju od navršene 4 godine, a ponekad i ranije. Tako se dobijaju najtačniji podaci o pragu sluha za čiste tonove .Govorna audiometrija daje značajne podatke mogućnosti deteta da čuje i razume govor. Testovi samo moraju biti prilagođeni uzrastu i sposobnostima deteta, a za testiranje se koriste reči koje dete ima u svom rečniku.
Timpanometrija je metoda ispitivanja funkcionalnosti srednjeg uva. Može ukazati na prisustvo sekreta u šupljini srednjeg uva, perforaciju bubne opne, upalu srednjeg uva ili nepravilno funkcionisanje Eustahijeve tube. Ukoliko se u srednjem uvu nalazi veća količina tečnosti javlja se sprovodna nagluvost, dok je kod male količine tečnosti ili negativnog pritiska u uvu sluh uglavnom normalan. Standarni test ton za timpanometriju je 226 Hz. Kod beba mlađih od 6 meseci standardni timpanogram može biti izmenjen usled anatomskih specifičnosti spoljnog slušnog hodnika i srednjeg uva, pa se kod njih radi visokotonska timpanometrija test tonom od 1000 Hz.
Timpanogrami B i C mogu ometati ispitivanje otoakustičkih emisija. To jedan od čestih razloga zbog čega novorođena deca ne prođu na skriningu i pored toga što se kasnije ustanovi uredan sluh.
Otoakustičke emisije su zvuci koje proizvode zdrave spoljašnje slušne ćelije Kortijevog organa u kohlei. Mogu biti spontane ili izazvane zvukom. Kliničke otoakustičke emisije se koriste u ispitivanju sluha i daju informaciju o tome da li kohlea funkcioniše ili ne. Automatske otoakustičke emisije se koriste za skrining sluha zbog brzine i lakoće izvođenja testa Odsutne ili snižene otoakustičke emisije ukazuju na senzorineuralno oštećenje sluha sa pragom većim od 35-40 dB . Izuzetak predstavljaju oštećenja sluha na služnom putu iza kohlee, kod kojih postoje uredne otoakustičke emisije i pored redukovanog praga sluha.
Auditivni evocirani potencijali (sinonimi su ABR, BERA) predstavljaju promenu električne aktivnosti mozga tokom izlaganja zvuku. Predstavljaju zlatni standard u određivanju praga sluha kod dece i odraslih osoba kojima ne možemo drugim metodama uraditi ispitivanje sluha. Zvučni stimulus se emituje preko slušalica. Odgovori se registruju preko elektroda koje se postavljaju na čelo i mastoidni nastavak ili lobulus aurikule. Pomoću posebnog softvera, kao odgovor dobijamo krivulju sa karakterističnih 5 talasa koji su obeleženi rimskim brojevima I-V. Mere se apsolutne i interatalasne latencije. Odgovor izostaje ukoliko je prag sluha jako visoko, veći od 90 dB. Kod nekih drugih bolesti slušnog puta ili nervnog sistema vidi se i nepravilna krivulja, nezavisno od praga sluha. Neophodno je korišćenje komplementarnih audioloških testova da bi se tačno procenio periferni prag sluha.
Nijedan test u dečjoj audiologiji nema apsolutnu tačnost i specifičnost. Kombinovanjem većeg broja testova povećava se mogućnost tačne procene vrste i stepena oštećenja sluha. U tumačenju rezultata i proceni zrelosti funkcije slušanja potrebno je imati u vidu uzrast deteta i očekivane miljokaze razvoja. Kod dece koja su prevremeno rođena uvek treba koristiti korigovani uzrast.
Precizno utvrđivanje praga sluha i oblika audiograma neophodno je za određivanje i podešavanje slušnog aparata. Takođe, sprovođenje habilitacije slušanja i govora treba započeti što ranije, najbolje pre navršenih 6 meseci. Kontrolno ispitivanje sluha radi se svaka tri meseca. Tako proveravamo prag sluha i pratimo sazrevanje funkcije slušanja pod uticajem amplifikacije i habilitacije slušanja i govora. Ukoliko napredak u slušanju i govoru nisu adekvatni, kod teških oštećenja sluha predlaže se kohlearna implantacija.
